Јелена Савић је активисткиња ромског порекла рођена у Београду. Тренутно је на докторским студијама дигиталне хуманистике при Центру за родна истраживања Универзитета у Упсали. Завршила је мастер студије филозофије на Централноевропском универзитету у Будимпешти, као и основне студије андрагогије на Филозофском факултету у Београду. Њен уметнички рад обухвата поезију, перформанс, дигиталну илустрацију и стрип, а под утицајем феминистичке и критичке теорије, теорије светског система колонијалности/модерности, афропесимизма, студија белине и критичке теорије расе, преиспитује гаџованску супремацију и канонске приказе ромског субјективитета. Песме су јој штампане у пролећном броју часописа Packingtown Review 2023. године, као и у антологији Cat Painters: An Anthology of Contemporary Serbian Poetry (2016). Њену рану збирку песама Експлозивне трунчице (2004) објавила је Матица српска. Своју поезију дели и на веб-платформи usernamekaspoetry.wordpress.com.