Радмила Гикић Петровић (1951, Врбас), пише прозу. Објављене књиге: Отворите Јеленине прозоре (1978), Намасте, Индијо (1984; путописна проза, преведена на русински 1986), У Фрушкој гори 1854 (1985; дневник Милице Стојадиновић Српкиње), Милица–Вук–Мина (1987), Разговори о Индији (1989), Преписка Милице Стојадиновић Српкиње са савременицима (1991), Искуства прозе (1993; разговори са прозним писцима), Токови савремене прозе (2002; разговори са прозним писцима), У потрази за главним јунаком (2003; приче), Српкињин круг кредом (2006; песме и проза посвећени Милици Стојадиновић Српкињи), Библиографија радова о Милици Стојадиновић Српкињи (2007), Дневник Анке Обреновић (2007), Ликови у Дневнику Анке Обреновић (2007), Здраво, Индијо (2008), Живот и књижевно дело Милице Стојадиновић Српкиње (2010), Стара прича (2013, приче), Кореја post scriptum (2014), А где је Чехов? – разговори о прози (2015), Вијетнам и девет змајева (2016), Критика памћења (2017), Кубанске пријатељице (2020), Дневник Анке Обреновић (1836–1838) (2021) и Песнички гласови: интервјуи (2024). Добитница је награда: „Слободна Војводина”, „Искра културе”, Повеља за вишегодишњи стваралачки и научни допринос, Медаља културе за очување културног наслеђа и „Љуба Ненадовић”. Живи у Новом Саду.

Фото: Б. Лучић