
Оно што видех у Птују и на другим местима
2000 РСД
Књига двојице изузетних, афирмисаних уметника који потичу из птујске области. Реч је о светски познатом фотографу Стојану Керблеру и књижевнику и уреднику Алешу Штегеру, који су удружили снаге у фотографско-есејистичкој монографији Оно што видех у Птују и на другим местима, оригинално објављеној поводом обележавања Керблерове осамдесетогодишњице. У последњих петнаест година свог стваралачког рада, Керблер се удаљио од иконичних портрета становника Халоза и радника у индустријској производњи, а његова пажња све више се усмеравала ка призорима птујских дворишта, ентеријерима школа, појединим скулптурама и грађевинама, детаљима из природе, мотивима зараслости и пролазности. Управо су те фотографије привукле Штегерово интересовање. Током дужег периода, пратио је рад фотографа, а онда је за годину дана изабрао 77 Керблерових фотографија и пропратио их есејистичко-литерарним промишљањем о уметности фотографије уопште, о опусу и личности Стојана Керблера, о временској димензији у фотографији, о магији и тароту, о последњим стварима и о Птују. Ова књига преплиће и узајамно осветљава оба медија – слике Керблерових црно-белих фотографија и слике у Штегеровом тексту. Пред нама није још једна монографија праћена литерарним текстом, још мање књижевни текст илустрован фотографијама. Пред нама је књига која је органска целина – свака фотографија и свака реченица кореспондирају, повезане су и испреплетане. Ова књига је омаж Птују, омаж фотографији и истовремено потресан документ о томе шта уметност данас може да каже о просторима, историји и последњим стварима.
Стојан Керблер (1938, Птујска Гора), кључно име словеначке фотографије, али и један од најистакнутијих мајстора фотографије у бившој Југославији. Године 1970. први пут је проглашен за најбољег излагача у Југославији. Ову престижну титулу задржао је десетак година. Добитник је више од петсто награда и признања у земљи и иностранству, између осталих: Златна птица (1971), Награда Прешернове фондације (1979), Валвазорова награда (1994), Ажбетова награда (1995) и Прешернова награда за животно дело у области фотографије (2020). Живи у Птујској Гори.