Одрешења

О књизи:

U Štegerovom romanu uspešno se prepliću mašta i ironija, triler i fantastika, stvarnost današnjice i kritički otklon prema njoj, humor i oštrica statire, ljubavna priča i društvena groteska. Usred bizarnih peripedija oko Evropske prestonice kulture i karnevalske euforije, Adam Beli i njegova saradnica Rosa Portero, par sajentologa, dolaze u Maribor sa jednim ciljem: odrešiti duše njegovih žitelja i tako ih osloboditi mraka. Istovremeno, oštrom satiričnom oštricom prikazana je kulturna, politička, književna, pozorišna, medijska scena malog grada u Evropi koji se bori sa svojim unutrašnjim demonima i pokušava da prilagodi novim pravilima igre. Naizgled usput, ali sa izvesnim humorom i priličnom merom autoironije, zagledaćemo se u ogledalo strašnih stvari, čiji smo naslednici i istovremeno saučesnici.  Ovo je roman, koji bi danas, da piše na slovenačkom, mogao napisati Mihail Bulgakov ili Boris Vijan.

»Autor uspeva da u fantazijskom mlinu ovog izvanredno mudrog i zabavnog romana spoji sve ozbiljno i komično, visoko i dubokoumno, banalno i sveto.«
Richard Kämmerlings, Die Welt (Nemčija)

“Elegantno, cinično i nepristrasno razotkriva licemenri i oholi svet birokrata, špekulanata i prevaranata”
Kristina Pfoser, ORF Morgenjournal (Austrija)

“Termin hobotnica dobio je u Mariboru novo značenje, koje treba globalno zabeležiti. Tehnički, “hobotnički” svemirski brodovi (pulsari) su uveliko tema kulturnih zajednica koje pulsiraju između nauke i mašte. Drugim rečima, roman Aleša Štegera zahteva prevode, od kojih će Maribor dobiti mnogo više nego autor. A to je uobičajena sudbina stvaralaca mitova…”
Svetlana Slapšak, Peščanik (Srbija)

“Aleš Šteger’s Absolution is rather like a Thomas Pynchon novel set on a Ship of Fools”.
Martin Riker, Times Literary Supplement (Velika Britanija)

“He is writing within the tradition of writers such as Franz Kafka, Mikhail Bulgakov and Albert Camus whose work highlights the sinister workings so prevalent in modern states.”
Matthew Gedden, Irish Examiner (Irska)

,,Kao svaki dobar mit, i Štegerov mit o Mariboru meša šine, a još više skretnice između njih, onemogućavajući sve linije iz najavljenog voznog reda. Tako je svaki ulaz u priču i izlaz iz nje više puta lažno i više puta tačno obeležen – nije samo reč o tome da se stvori paralelni svet, nego da on ne bude ni na jednom istom platou, ni u istome hronotopu. Delez i Bahtin se moraju sresti u čitanju svakog čitaoca ovoga romana, da pomognu prilikom snalaženja i otkrivanja sopstvenog puta kroz tekst. I u tome je jedan od osnovnih elemenata definicije mita, koji je otvoren za sva čitanja, i stimuliše interpretativni svrabež unutar glave. Možda još važnije, mit o Mariboru je mit za narod, ne samo za ekskluzivne čitaoce. On se mora prepričavati, modifikovati, prilagođavati, i time se još temeljnije upisivati u kulturnu istoriju grada.”

Svetlana Slapšak, Peščanik (Srbija)