Као сваки добар мит, и Штегеров мит о Марибору меша шине, а још више скретнице између њих, онемогућавајући све линије из најављеног возног реда. Тако је сваки улаз у причу и излаз из ње више пута лажно и више пута тачно обележен – није само реч о томе да се створи паралелни свет него да он не буде ни на једном истом платоу, ни у истоме хронотопу. Делез и Бахтин се морају срести у читању сваког читаоца овога романа, да помогну приликом сналажења и откривања сопственог пута кроз текст. И у томе је један од основних елемената дефиниције мита, који је отворен за сва читања, и стимулише интерпретативни сврабеж унутар главе. Можда још важније, мит о Марибору је мит за народ, не само за ексклузивне читаоце. Он се мора препричавати, модификовати, прилагођавати, и тиме се још темељније уписивати у културну историју града. (Светлана Слапшак)